Никшић (Баточина)

Никшић
Никшић;
	Поглед на један део Никшића
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Општина	Баточина
Становништво
— 2022.	144
Географске карактеристике
Координате	44° 05′ 57″ С; 21° 01′ 10″ И / 44.0992° С; 21.0194° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	209 m
	Никшић Никшић на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	034
Регистарска ознака	KG

Никшић је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 144 становника (према попису из 2011. било је 176 становника).^[1]

Географија

Територија села Никшић налази се у централном делу Србије. Смештена је у источном пределу Шумадије и налази се у југозападном делу општинске територије Баточине.

Никшић се налази на 209 метара надморске висине, на 11 км југозападно од Баточине, 19 км северно од Крагујевца и 128 км јужно од Београда.^[2] Кроз Никшић пролази магистрални пут на релацији Баточина—Крагујевац—Краљево—Чачак.

Историја

Никшић је постојао пре Велике сеобе Срба 1690. године, јер се у турском попису 1739/41. године налази међу пустим селима. Након ослобођења од Турака углавном је био у саставу бадњевачке општине. Кмет села 1831. је био Панта Јовановић. Због несугласица које су почеле да избијају након 1880. године између Никшића и Бадњевца, Никшић је затражио да напусти бадњевачку општину. То је и учињено 1885. године, па је Никшић пришао жировничкој општини.^[3]

Школство

Никшић никада није имао своју школу. У почетку су своје ђаке слали у школу која се налазила у конаку Манастира Грнчарице у Прњавору. Када је она укинута 1870. године деца су ишла у школу у Бадњевцу. Од 1893. године Никшићани су ишли у школу у Жировници.^[4]

Данас деца до четвртог разреда иду у школу у Прњавору, а од петог до осмог у Бадњевцу.

Пољопривреда

Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.

Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Никшићу. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Никшићу је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.

Демографија

У насељу Никшић живи 123 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,6 година (43,3 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 51 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	212
1953.	213
1961.	205
1971.	192
1981.	169
1991.	139	130
2002.	148	163
2011.	176
2022.	144

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	148	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	0	0
80+	0	6
75—79	5	6
70—74	5	2
65—69	6	5
60—64	2	5
55—59	5	6
50—54	6	6
45—49	7	6
40—44	4	7
35—39	3	5
30—34	4	3
25—29	4	5
20—24	2	4
15—19	4	5
10—14	4	2
5—9	3	2
0—4	4	5
Просек :	43,3	45,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	46	46	47	49	48	43	51

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	17	9	7	6	8	1	2	1	0	0	2,90

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	57	12	38	5	2
Женски	71	12	39	17	3
УКУПНО	128	24	77	22	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	27	11	0	4	7
Женски	16	7	0	0	3
УКУПНО	43	18	0	4	10
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	2	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	2	2	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	0	0	0
Женски	0	0	1	3	2
УКУПНО	0	1	1	3	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0

Познати Никшићани

Борисав Јовић, политичар, председник Председништва СФРЈ у периоду 1990—1991

Референце

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима”. stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com
^ Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 59.
^ Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 130.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Попис у Србији према полу и старости по насељима”. stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.

[2] Раздаљина на сајту www.udaljenosti.com

[3] Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 59.

[4] Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 130.

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

п р у Општина Баточина
Насељена места	Баточина Бадњевац Брзан Градац Доброводица Жировница Кијево Милатовац Никшић Прњавор Црни Као Горња Баточина (бивше насеље)
Култура	Културни центар „Доситеј Обрадовић” Баточина Народна библиотека „Вук Караџић“ Баточина
Знаменитости	Запис Стојановића дуд Пећина Градац Споменик природе Рогот Специјални резерват природе Брзанско Моравиште
Верски објекти	Црква Светог Петра и Павла Црква Рођења Пресвете Богородице Црква брвнара Црква Светог пророка Илије Црква Сабора српских светитеља Црква Свете Ане Црква Свете Тројице Црква Светог Ђорђа Манастир Доброводица Манастир Грнчарица
Спорт	Стадион Бадњевац ФК Бадњевац ФК Слога Баточина ФК Слога Милатовац ФК Лепеница ФК Шумадинац Брзан

п р у Српске православне цркве и манастири на територији општине Баточина
Манастири	Манастир Доброводица (Доброводица) · Манастир Грнчарица (Прњавор)
Цркве	Црква Светог Петра и Павла (Бадњевац) · Црква Рођења Пресвете Богородице (Баточина) · Црква брвнара (Брзан) · Црква Светог пророка Илије (Брзан) · Црква Сабора српских светитеља (Доброводица) · Црква Свете Ане (Жировница) · Црква Свете Тројице (Кијево) · Црква Светог Ђорђа (Црни Као)